Келијев критеријум је формула која улог везује за предност играча: што процењена вероватноћа више надмашује ону из квоте, улог је већи, а без предности улог не постоји. На папиру даје најбржи раст bankrolla, у пракси зависи од процене коју играч не може тачно да зна. Прецењена предност значи превелике улоге и нагле падове. Зато се у клађењу користи део Келијевог улога, обично четвртина или половина, а многи играчи остају при фиксном проценту.
Правила за bankroll су једноставна, а тешко се поштују. Улог по тикету обично је од један до пет одсто bankrolla, зависно од тога колико је играч сигуран у процену и колико је квота висока. Већи улог на вишу квоту није храброст, већ бржи пут до празног рачуна. Низ пораза није разлог за већи улог ради повраћаја, а низ добитака не дозвољава прелазак задатог процента. Правила се бележе пре првог тикета, док резултати још не утичу на одлуку.
Martingale стратегија тражи дупли улог после сваког пораза, како би први добитак вратио све изгубљено и донео зараду од почетног улога. Проблем је у низу пораза: после седам узастопних промашаја улог је сто двадесет осам пута већи од почетног, а кладионица има највећи дозвољени улог. На квотама око два такав низ током сезоне није редак. Маржа остаје иста; martingale само мења много ситних добитака за редак, али потпун губитак bankrolla.